Ziva sam! :D Ako iko pita :)
Neko vreme nisam ni dolazila na blog, manjak volje i energije, sta li. Ali ne dam se ja! :)
Obradovali su me komentari koje ste mi ostavile, bas ste drage & mile. Saljem vam puse! Zaista se moram potruditi da pisem malo vise, iako sumnjam da imam sta pametno reci haha...
Sto se sminkice tice, u poslednje vreme nemam zelju da se sminkam. Zasto, pitate se? Zbog mog uzasnog lica, koje je podivljalo u poslednje vreme. Razlog je nepoznat (Stes, hormoni?) jer nisam menjala kremice i ostale tretmane lica. Zaista ne znam sta da radim sem da cekam da se situacija popravi :( Dodje mi da svakih 5 minuta stavljam neku masku i radim piling u nadi da ce ovo otici, ali znam da bi to samo donelo jos vise problema.
Danas sam samu sebe uhvatila kako naginjem kapu ne bi li sakrila lice, i sve cesce razmisljam o tudjem misljenju. Samopouzdanje se srozalo, rekla bi. Tatin danasnji komentar ("Sta ti je to sa lica? *gleda me probojnim pogledom 5 minuta "Bozeee... to ti je sto mazes sve one kreme i cuda..") nije pomogao. :( Oduvek sam govorila da nije vazno sta drugi misle i zaista je tako, ali komentari ipak povrede. Secam se da sam u petom razredu osnovne, u onim pubertetskim danima, imala mnogo bubuljica po celu i tada sam se sa tim nosila bolje nego sa ovim sada. Iako sam cesto proklinjala tu svoju kozu (drugarice su, naravno, imale savrsenu! Eh, sudbine) znala sam da ce to kad- tad proci. A sada? Sa 22 godine lice valjda ne treba da prolazi kroz neke pubertetske faze.
Bojim se da nije neki hormonski poremecaj , imam problema sa jajnicima i ovako... Eh, svasta ce mene strefiti.
Izvinjavam se sto pisem bez veze, kukam i jadam se... ali sta cu. Moram negde, pa sto ne bi na svom blogu? :)
XOXO, devojke!
Moram vam reci da nikada ne dozvolite da tudji komentari povrede i prodrmaju vase samopouzdanje, lepota ZAISTA dolazi iznutra :)
Edit- zaboravih dodati par najnovijih slicica (koliko bese da su stare? Par dana... ni sama ne znam)
Klik- klik








